53. UVERENJA I PRAKSA

Kada se prožimaju naša uverenja i naša praksa to znači da smo potpuno svesni zašto nešto radimo baš tako kako radimo. Radimo u skladu sa onim u šta verujemo. Znamo šta stoji iza naše prakse.

Naš zadatak je da stalno preispitujemo u kojoj meri su naša uverenja povezana sa koncepcijom vaspitanja i obrazovanja (Godine uzleta) i da li naša praksa proizilazi iz naših uverenja.

Ponekad se dešava da ono što radimo nije u saglasju sa našim uverenjima. Recimo, kažemo da nam je važno da podstičemo samostalnost deteta a u praksi se dešava da ga stalno oblačimo, obuvamo... A to nikako ne vodi ka samostalnosti. Ukoliko uočimo da postoji razlika između onog u šta verujemo i onog što radimo važno je da učinimo promenu u svojoj praksi. 

 Po uverenju smo vaspitači,ali nismo svemogući. Dete je "naše" dok je u obdaništu. Trebamo shvatiti da vaspitanje nije ispravljanje "krive Drine" roditelja. Ko sam ja uopšte to da radim?
Jaaako ne volim kada vaspitač za sve okrivljuje roditelje
Šta je tu je. Taj "materijal" nam je predat i stim treba da radimo. S druge strane i mi vaspitači smo roditelji... 

 

Lidija Skenderovic U onim trenucima kada žurimo negde sa detetom pa ga oblačimo i obuvamo a naša želja je da samostalno radi ove radnje. Ključ je da krenemo ranije i dozvolimo samostalno obuvanje i odevanje. 

Jadranka Bećar Evo npr. uverenja sam da predškolac treba da vezuje pertle na obući samostano ali kada je žurba da se istrči napolje to uradim ja.
Praksu menjam u tom pravcu da odvajam vreme i vežbam sa njim vezivanje pertli, prvo uz demonstraciju na materijalu a zatim na njegovoj obući. Kad izlazimo u buduće napolje, kontrolišem njegovu uspešnost i eventualno još ako je potrebno nešto sugerišem.
Dete savladalo radnju a i meni lekše.